Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

83

15

„Да нас није пређе прегазио, „И неслоге наше опазио,

„Не би знао, ђе су Кошћелице, „Ни би трз'о наше утробице, „Нити би се Турчин зафалио, »Да ће коња напојит на мору, „А попалит огњем свеколико. „Црногорци, моја браћо драга ! „Часнијем се крстом прекрстите, „Ристу Богу руке подигните, „Сви једанак сабље повадите, „А у Турке јуриш учините, „Бог ће ласно погубити Турке.“ Како их је дивно научио, Јоште су га боље послушали. Ево на њих ударише Турци,

И бише се дневи неколико, Живијем се огњем погоњаху По мегдану тамо и овамо; Мало било, Турци плећи дају, Плећи дају и бјежати стају; Црногорци Бога споменуше,

А у Турке јуриш учинише,

Ло Ситнице поћераше Турке, Три хиљаде глава осјекоше. Кад дођоше на Ситницу Турди, Ситница се вода премостила Од Турака и добријех коња. Не утече ништа до камена,

Но утече паша Ибрахиме,

А ни он ми утећи не ћаше, Но Бог уби једно попче младо,

110

115

120

195

130

135