Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

226

» 0 вала ти, слатки господару !

„На твом дару, на слаткој бесједи.“

Узе Бјелић шару за средину,

Па он зађе по богатој Мачви, Те накупи двадесет Мачвана,

И пред њима Чоњагу ивана, Оде с друштвом Дрини на обалу, Па он пише књигу на кољену, Те је шаље новоме бимбаши: „Господару, Катић-Оимеуне;

»Да си брзо к мени води Дрини, „Доведи ми неколико друга,

„Да идемо у земљу Турћију, »Да срамоту моју покајемо,

„Данас моју, ја ћу сјутра твоју.“

Кад то чуо Катић Симеуне, Хитро скочи, припаса оружје,

Па накупи двадест Прекродринаш,

И поведе Прекодринца Раду, Радивоја, старога курјака,

Који добро пушком бити знаде, Коме пушка назалуд не пупа; Води друштво Бјелић Игњасија, А кад Игњат Симу опазио, Шред њим скочи на ноге лагане, Руке руче, у лица се љубе,

Па уједно друштво саставише, Све се друштво редом изљубило, Нерођена браћа к'о рођена,,

Ту се њима мало учинило,

Већ саију шаљу Парашници, Голом сину Зеки буљубаши:

50

со сл

90

95.