Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

[55]

257

при ши

„Да наш брате, Зеко буљубаша!

„Да си брзо Дрини валовитој, „И поведи голаћа јунака,

„Да идемо у земљу Турћију, „Да срамоту твоју покајемо, „И Шуманца Мићу осветимо.“ Саија је Зеку застанула

У меани, ђе он пије вино. Када Зеки таки хабер дође, То га Зеко једва дочекао,

Па потеже пушку од појаса, Својој пушци живу ватру даде. Кад Зекина пуче пушка мала, Аваз оде по свој Парашници, Сви голаћи пушку познадоше, Да је пушка Зеке буљубаше, Сви голаћи Зеки дотрчаше

Под оружјем и под свом оправом,

Долеће. их четири стотине.

То се Зеки много учинило, Уста Зеко одбирати друштво, Ев' изабра деведесет брата, А триста их натраг повратио; Оно триста сузе прољевало, И овако Зеки говорило: „Господару, Зеко буљубаша !

„Што смо гори те нас на бој не ћеш 2“

Ал бесједи Зеко буљубаша: „Нисте гори, већ мени једнаци,

„Ко ће море чуват Парашницу #“

Узе Зеко шару за средину, А за њиме деведесет друга

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Ту.

100

105

110

115

120

125

130