Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

287

266

Под такумом и под хаљинама, Под пушкама и под кубурама, Све Турекијех добријех бињака. Поглавице коње посједоше, Мртва оног Орба понесоше,

Не хћеше га браћа оставити; Узаједно шићар понијеше,

Па одоше шеру Парашници. Кад дођоше шеру Паразнници, На весеље огањ оборише,

Сам је Чупић на радост дошао, ИМ Зеко му пешкеш учинио, Учинио једну страну каве, Другу страну Лазаревић-Луки. Кад сједоше, шићар под'јелише На добријех сто тридес'т јунака,

Сваком дође све по литра злата.

Од како је гавран поцрнио, Није нико брже покајао, Него Бјелић што покаја Мићу И својега коња испод себе, За једнога четрест добио;

А на Мићин гробак доносио Тузлелина Муле русу главу, И из Брчког главу Омерову, Па је Игњат Мићи бесједпо:

„Брате Мићо! није по те криво.“

390

395

400