Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ко ср

ИЕ Од стра' сташе у Саву скакати, 355 Више Турак' добит не могаше; И Србињи од стра' поскакаше, А у Саву воду валовиту. Турци вичу: „Богом сестро, Сава ! „Прождери нас, не пусти нас Зеки.“ 360 Кад се Срби стадоше гушити, Зеко бјеше срца жалостива, Трчи Зеко покрај воде (Саве, Џа он с брда дугу пушку пружа: „Србадијо браћо, не топте се!“ 365 Сви голаћи Сави полећеше, И Србиње по Сави ваташе, Бог им даде Србље поваташе, Поватали, на суво извели; А Турака ни ватал' не ћеше. _ 370 Од Србиња нико не погибе Разма момче Катић Сипмеуне, Од Турака нико не утече, Разма један ев' Асан ђевојка, Он утече путем пријекијем 375 Без сарука и без коња свога И без свога свијетла оружја, Да казује, каконо је било. Сава много прождрије Турака, А двојици, што најпре убише, 380 Омер-аги, Мули евендији, Њима Бјелић одсијече главе. Покупише шићар од Турака, Доста пуста задобише блага, Цијел товар везиреве каве, 385 Четрдесет коња, задобише, -