Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Кој: 6' на ватру живу ударили: „Док ј у мене првог капетана,

„Капетана побратима Луке,

»Он е' не боји једнога везира; „Па док ми је другог капетана, „Капетана Ковић-Мијаила,

„Он е' не боји другога везира; „Па док ми је трећег капетана, „Да од Дрине Бјелић-Игњатија, »Он е' не боји трећега везира; „Па док ми је СОрдана Илије, „Кој с малијем боја бшти не ће, „Веће жели да на трумпу уд ри; „Он е' не боји четвртог везира); „Па док ми је голог сина Зеке, „Голог сина Зеке: капетана,

„И његових голаћа јунака,

„Он е' не боји петога везира; „Па док-ми је слугу одбранијех, „Одбранијех, лава избранијех, „Кој на ватру смију ударити. „Та док ми је Сићића Маринка „И док ми је Шуманца Васпља „Па док ми је Латковић-Јована, „И док ми је Нинковић-Јовице, „Па док ми је Кара-Мијаила, „Ето Кара из луга- Китога,

„И док ми је Шиша Мијаила, „И док ми је Ђорђе с Бјелотића, „Па док ми је Гаџуљић-Стјепана, » Он без кавге ручати не може, „И док ми је Качкина Отевана;

т0

715