Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

291

__ 270

„И док ми је лава одбранога, „Кога гојим у двору мојему,

» Од Сријема писара Андрије;

„Па док ми је мог коња дората,

» И док ми је сабље Маџаркиње, уја 6' на цара јунак ударио, „Лави би му чадор бастисали; „Бога молим, да ударе Турци.“ Оде књига Петровићу Борђу,

Учи књигу Петровићу Борђе,

М то Борђу врло мило било,

Од милине на ноге скочио,

И 'вако је Ђорђе говорио:

„Вала синко, Чупићу Стојане ! „Нисам знао, што под скутом држим: „Кад без мене можеш војевати,

„ Сад ја, синко, могу почивати; уда би тако, СОтоко, и не било, „Доста мене, што говориш рабро.“

5] Бој на Кукутници (КОМАД ОД ПЈЕСМЕ)

Мали Боже, на свему ти вала! Да лп грми, да л се земља тресе7 Да ли пуца Крњо и Зеленко

На Зворнику, на бијелу граду,

Те се јека на далеко чује:

Од тог није ништа ни једнога, Већ се бију двије силне војске

У врлетну ломну Влаху старом

90

95

100

105

сл