Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

277

»Да 6' под тобом коњи поцркали,

уја ћу теби коње потпунити. < Оде књига Чачку бијеломе. Истом Лазар за вечеру сјео, Јоште прве чаше не попио,

Већ је држи и Богу се моли,

А књига му паде на кољено. Кад је Мутап књигу сагледао, Пуну чашу на синију баци,

Па узима ону ситну књигу;

А кад виђе, што му књига каже, Брже викну своје вјерне слуге: „Олуге моје, итро поитајте, »Опрем те ми дору од мејдана: „Нове њему плоче промгјените,

> Ситнијим га клинцима поткујте; „Измијте га ђулсом и сапуном,

» Оседлајте седлом сребрнијем, „даувдајте уздом позлаћеном:;

» О двије стране мећ'те у дората, „Мећите му до двије гадаре,

» О ункашу балту оковану;

уДок с' обучем и узмем оружје. „Ево има три бијела дана,

„Кад ја легнем, чудан санак усним,

» Чини ми се у кавзи ћу бити, „Господар ме Петровићу Борђе „Врло брзо своме двору зове.“ „Бог ће дати, да ће добро бити.“ Пак се Лазар поче облачити:

Он обуче свилу и кадифу,

И припаса све сретно оружје,

100

105

110

115

120

125