Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

300

Са: којим је на бој ударао

И здраво се натраг повраћао. А слуге му дора изведоше, Изнова му плоче пром јенили, А новијем клинцим' потковали: Измили га ђубом и сапуном, Оседлали седлом сребрнијем, Зауздали уздом позлаћеном; Двије стране вргли у дората, Метнули му до двије гадаре,

О ункалшу балту оковану; Кад дорату потегли колане, Трипут дорат увретен скочио И првијем ногам _ закопао: Знаде дорат, да ће путовати, А на кавгу на мејдан изићи. Пак се Лазар ману на дорала, И заиска чашу са синије,

Са дората попи чашу вина.

По вечери три сата прођоше, Нит' бијаше звјезде ни мјесеца; Али Мутап и по мраку види, Кано звјерка курјак у по ноћи. Кад полеже дорат преко поља, Кано зв'језда преко ведра неба; Веле људи, да је дванест сати Од Тополе до бијела Чачка, Мутап Лазар за два сата дође. Кад на страже Ђорђине удари, Стражани га једва дочекаше, До б'јела га двора допратише, Пред авлијом Лазу уставише,

130

135

140

145

150

155

160