Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

301

ВР Отрчаше у дворе Ђорђији, У ложници Ђорђа пробудише: „Господару ! теби Мутап дође.“ 'Борђе скочи из меке постеље, И без капе и без свог појаса, Без чизама и без јеменија, Без оружја у танкој кошуљи Од радости пред Лазу пзиђе; А кад Лазар Борђа опазио, Пред њим дору коња одеједнуо, Капу скиде, Борђу к руци пође, Ал му Ђорђе десне не да руке, Већ га Ђорђе загрли рукама, Па Мутапа у образ пољуби, И Ђорђе му вако одтовори: „Добро допго, мој сиви соколе !< Па га узе за десницу руку, Уведе га у бијеле дворе, Џак му даде прву чашу своју: „Напиј ми се, мој сиви соколе !< Али Лазар вина пити не ће, Веће Ђорђу Лазо говорио: „Што ме зовеш, славни господару '“ Тад му Борђе стаде говорити: „Знадеш, Лазо, знадеш, мили сине ! „Мене Арап на мејдан позива „Ев' под Видин у поље Видинско, Али за ме иште замјеника ; „Би л' се, Лазо, у се поуздао, „Да Арапу на мејдан изиђеш, „А да мене, сине, замијениш # „Ако Бог да, те ти здраво дође,

165

179

175

180

985

190