Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

304

„Док с Арапом мејдан подијелим :

5 У Турака нигда вјере нема, „Могу мене опколити Турци, „Па у руке жива уватити);

„ Пек) чувају мене од Турака.“ То је Ђорђа једва дочекао, Изабра му седам стотин! Орба,

Све под Туреким евјетлим хаљинама,

На хатима а под миздрацима. Зађе Ђорђа сваког даривати, Сваком даде по триест дуката, А Муташпу не шће ни бројитиљ Четири му џепа напунио.

Одатле се Лазар подигао

И за њиме седам стотин' Срба, Лијепо их Ђорђа пспратио.

Да вам кажем, кога дана пође: У суботу на светог Лазара Пред Ристово пред цвјетоносије. Да вам кажем, кога доба пође: Прије зоре и дана бијела,

Кад е' даница роди од истока. Од Тополе нико га не виђе

Са својијех седам стотин друга. Заведе их Лазар у планине

Од свијета, куд га виђет не ће, Куд е' не чује вашке ни кокота. Мудро Лазар води своје друштво, Јер се боји Турских пријатеља, Да не кажу црну Арапину. Води Лазо друштво седам дана, Нитко Лаза привиђет не може

230

РО [5] сл

240

9 сл 250)

255