Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Разма Бога и горе зелене;

А кад било на Велики петак,

Те с' угледа то поље Видинско, По Видину куле пребијеле, Измеђ' кула високе џамије,

Онда Лазар мудро уредио:

Своје друштво по гори сакрио, И суботу онђе преданио,

Од Турака нико га не виђе.

Кад је било на васкрсеније Прије зоре и бијела дана, Мутап Лавар друштво сјетовао: „Моја браћо, седам стотин Орба! „Добро коњма притеж'те колане, „Сваки свога добра коња сакриј, „Нека коњи под сербаном стоје, „А и ви се по гори покријте, „Па гледајте преко поља равна, » А ја одо на моме дорату „Преко равна поља Видинскога „На биљегу, ђе је Арап рек'о; „Ако буде црни Арап доштго, „Те се с њиме по пољу поћерам,

„ја ћу бјежал' пред Арапом црним,

„Ви гледајте добро по дурбину, „Не ћу бјежат, да утечем њему, „Веће ћу га мамит од Турака, Ближе ћу га вама прикучити; „А када, се, браћо, ја окренем,

„Те се оштрим гвожђем огледамо,

„Ви гледајте, мене познајите: „Ако падне са Арапа глава,

260

265

270

275

280

285