Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

290

· Исјекоше младе Шумадинце.

Да је коме стати, те гледати И љута се јада наслушати, Како вију по косама вуци,

А пјевају по селима Турци! Тако стаде за годину дана, И од друге половина прође. Опет виче од Посавља вила, Она зове Петровића Ђока:

„ Бе си, Ђоко ниђе те не било! „Знаш, ђе си се зарекао лани, »Да поодиш земљу Шумадију „И бијеле у Тополи дворе.

»Да ти видиш, каки су ти двори!

„Похарани, огњем попаљени; „Како ти је порушена црква, „Како су ти парлог виногради, „И друмови твоји засјечени, „Обаљене твоје задужбине.“ Проговара Петровићу Боко:

„Богом сестро, од Посавља вило !

„Поздрави се мојој Шумадији, „И мом куму обор-кнез-Милошу, „Нек ћерају по селима Турке, уја ћу њему доста оправити,

„ Оправити праха и олова,

„Из билистре оштрога кремења; „ ~ ја одо цару Московскоме, »Да га служим за годину дана, „Не би ли ме тамо оправио, „Да поодим земљу Шумадију

» И бијеле у Тополи дворе.“