Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

312

„И ето их у Годомин, Ђоко ! „Годомин су поље напунили: „Коњ до коња, јунак до јунака, „Барјаци су, кано и облаци,

» А“ чадори, ка' бијеле овце, „Бојна копља, кано гора чарна; „Не уздај се ни у кога, Боко, „Нико тебе помоћи не може; „Но товари мазге пи сејсане,

5 А на мазге млого твоје благо, „Па сејсане чоху нерезану, »Бјежи, · Ђоко, СОријем-земљи равној.“ Кад то зачу Боко Петровићу, Проли суве низ бијело лице, Удари се руком по кољену, Нова чоха прште на кољену,

И од злата бурме на рукама:

» Авај мене, до Бога милога ! „Бе ме жива уватише Турци „Код толиких мојијех војвода !< Па товари мазге п сејсане,

Оде Ђоко Срипјем-земљи равној; Кад је бпо воду прељегао,

На своју се земљу окреташе :

» Остан' с Богом, земљо Шумадијо ! Ако Бог да и срећа јуначка, »Проћи не ће ни година дана,

»Опет ћу те, земљо, поодити,“

Оде Ђоко Сријем-земљи равној. Таде Турци земљу одузеше,

И по земљи зулум починише, Поробише танке Шумадинке,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у. 19