Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

319

295

Научило уз пушку гледати,

Од образа танку пушку пали, И Лазара димно погодпо

А у руку на десну рамену; Зато Лаво ни хабера нема,

Но га зајми на коња зекуна, Коња угна у Турску ордију, Те он гони Шишов' Омер-агу, Турчина је брзо сустигнуо,

И њему је уграбио главу.

Па се врну проз Турску ордију, Двадест и пет главах окинуо; Па потрча к Петровића-Ђоку, Ал' је Ђоко пашу поломио,

И главама шанац окитио;

Па потрча к Милошу војводи, И погледа Мутапе Лазаре,

Ал Милоша Турци опколили, Лазар виђе, ђога узмучио,

Па га угна у Турску ордију, И од шанца одагони Турке,

И петнаест главах окпнуо,

А Милоша љуто прекорио: „Ах Милошу, рђа те убила! „Што чините, те се не бијете7 „Навукосмо Турке на Влахиње, » Остаћемо вазда пријекорни; „Но удрите, ако Бога знате!

» Та нијесам ни ја од камена, »Не жалите мријет за поштење.

„А сад, браћо! а помози Боже!

„да крст часни и вјеру Христову.“

130

135

110

150

155