Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Сви једанак на ноге скочише, А у Турке јуриш учинише, ЖКестокога, боја заметнуше,

0 великијем трудом и умором Уд'рише им су четири стране, Са сваке им банде опколише, Претекоше друме и путове; Бјеже Турци пољем зеленијем Угнаше их у Ужице граду; Ного куми паша СОкопљанине: » Не, за Бога, Мутапе Лазаре! »„Пушти мене на аману Турке,“

320 »А дајем ви Божу вјеру тврду, „Никад не ћу војштит на Мораву.“ То су Ласи на Бога гледали, Турцима су аман допуштили,

Посла Лазар двије вјерне слуге, Те стадоше на Ужичка. врата, Па метнуше сабље изнад врата, Испод сабље излазаху Турци, Три хиљаде изљезе Тураках; Но се бјеше Туре нагонило

Од простране земље Скендерије, Од Жабљака, града бијелога, Па упали сјајна џефердара;

2

И погоди Лазареву слугу; Кад то виђе Мутапе Лазаре, Скочи Лазар с двије војеводе

160

165

170

180

12) Јужни Срби иза нахије Ужичке и Пожешке све амо тшреко планина Б сјеверу зову Морава, н. п, отишао у Мо-

раву, дошао из Мораве.