Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Опаса се цријевима Суљо;

А кад виђе, е је погинуо,

Он побјеже на путаљу своме, Донесе га до дружине жива,

А кад путаљ код дружине дође, Мртав Суљо паде са путаља. Са дората попе одскочио,

Те Мурату одсијече главу, Однесе је на Цетиње краљу, Краље га је дивно дочекао, Дочекао, па га даровао, Даровао п омиловао:

Није шала Муратова глава, Првог слуге Скадарског везира, Много му је доносио дара, Много дара од Брђана глава, Све подмире на Гркову равну, Два мрамора од два Ђурђевића, На Гркеву, зеленој планини. Од таде се закрви крајина Е Чак од Кома те до Корјенића, Нож сијева, крв се пролијева. Како таде, тако и данаске.

43.

Станић Станојло

_Ј ош зорица не забијељела,

Ни даница лица помолила, А од дана ни помена нема, Кличе вила из Посавља славна

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ; ТУ.

20

#50)

255

260

265