Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

331"

Ба Оена Из зелена луга посавскога, А Станојла зове харамбашу: » О чујеш ли, Станићу Станојло ! „Турци су ти жалост учинили, „јер су твога брата погубили, „Мила брата, нејакога Гојка, „Погуби га Омер Белегија, „И однесе он Гојкову главу, „ Однесе је бијелу Зворнику, „Онђе добре даре задобио, „Задобио себи агалуке; „Ал се јесте тешко замислио, „На дивану Турцим' говорио: „„Јадни ће ми бити агалуци! „»дЗалуду сам Гојка погубио, „»ад је змија друга останула,

· „» А Станојло Станић харамбаша,

»» Он ће брата Гојка покајати; узАл што Бог да и срећа јуначка, » » Оћу њега јунак потражити.“ „Пак је Омер с четам' отишао; „Веће брате, Станићу Станојло!

» Оди мудро, не погини лудо, „ Учувај се Омер Белегије.“

Кад то чуо Станићу Станојло, Проли сузе низ бијело лице,

Па Станојло 'вако говорио:

„Брате Гојко! зелена јабуко!

„Ал ти нејак ти погибе, брате! „Већ те, Гојко, нигда виђет не ћу; „јали ћу те брзо покајати,

„јал ћу своју изгубити главу.“