Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

343

916

Те кад када тице угледала, А она им оде говорити: »ало вам било, двије тице вране,

„Мало л ви је Босанских планина

» И по Скопљу бијелијех кула, »Да ви ваша крила одморите 2 „Но падосте баш на моју кулу, „Је кобите мога господара,

» У Србији пашу Ћаја-пашу.“ Кади веле два црна гаврана:

» 0 госпођо Ћаја-пашинице ! уМи ако смо на кулу панули, „Ми нијесмо пали злорадице, „По смо аир абер донијели.“ А кад када тице саслушала,

А она им оде говорити:

» 0] Бога ви, два врана гаврана! » Одакле сте јутрос полећели 2 »Да нијесте од земље Србије 7 „Не знате ли за мог господара, » У Србији пашу Ћаја-пашу 2 ује л сишао земљи СОрбадији 7 ује ли паша земљу освојио,

» И задобта робља наробио 2 ује л војводе Српске поватао 2

уда л' је од њих благо покупио 2

ује л Србију земљу умирио 7

ује ла с Милошем паша у дослукуг »Да л ће скоро Скопљу на крајину,

» Да доведе младијех робиња,

»И донесе тока и долама 2“

Но да видиш двије тице вране,

615 (=)

сл (2 с

сл сл