Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

341

552

915

Да му не да богме ђавољега. Ту неслога, да је Бог убије! Оставише бијела Никшића, Па одоше на поље Цетиње.

45.

Устанак Кнеза Милоша на Турке

ПЦ олећела два врана гаврана Од Србије земље племените,

И Мораве, воде валовите,

Са кубета цркве Немањића, Сврацимира од старине бана, Све Моравске земље господара, Прелећеше равно Драгачево

И врлетну Ужичку нахију, Машише се ломна Влаха старог, Док дођоше Дрини валовитој, Валовиту Дрину пребродише, Ову камену Босну прелећеше, Док дођоше Скопљу на крајину, Ни на чију кулу не падоше, Но се вију од куле до куле, Тражећ' кулу паше Ћаја-паше, Док пашину кулу познадоше, Те падоше на бпјелу кулу. Како паше оба загракташе,

И на кули журбу учинише,

А из куле нико не чујаше,

Но кадуна Ћаја-пашиница,

Па изиђе пре бијелу кулу,

20)