Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
218
» Одмах, кадо, на ноге скочише, »И Милошу кнезу отидоше. Њега Срби главом учинише, „И тврду му вјеру 'зададоше, »СОви овако пред њиме рекоше: „ „Господару, славан кнез-Милошу, „»Буди Српству данас у помоћи, „„Избави нас из душманске руке »„»И пашине превелике муке, »» А сви ћемо тебе послушати, »» И за Српеку вјеру умријети.“ „Кад је Милош Србе саслушао, »Од паше се, кадо, одвојио
»„У планину, ђе зимују виле, „Сам сјеђаше, и књиге писале „На војводе и на буљубаше, „Капетане- и на барјактаре,
„На кнезове и селске кметове; „Овако им у књигам' говори: „»Браћо моја, Српске војеводе! „ »Барјактари, млади капетани !
„ »Побацајте куке и мотике, „Па удрите по селима Турке, „ „Ви кнезови и селски кметови! „»Дижите се скупа на оружје,
„ „Јали сада, ја више никада,
„ „јер оћемо скупа изгинути,
» » Дјеца наша муке допанути »»И под Турским јармом останути; „ „Но на ноге, моји соколови! »„»Припашите свијетло оружје, „»Ив потаје коње изведите,
90
95
100
105
110
115
1920