Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

919

„„Па ви мене на Љубић одите; „»Ваља, браћо, на мејдан изићи, „»3а Ришћанску вјеру умријети, „јер је гуја пала крај Мораве, „»„Ђута гуја, паша Ћаја-паша

» »И са пашом петнаест иљада „ » Убојника, љута Арнаута,

„»Та млого су мајки уцв јелили „» И Орпскога робља наробили „» И нашијех цркви опустили.“ „Вала Богу, вала јединоме! „Када књиге земљу преиђоне, „Кад војводе књиге прочиташе, „Соколови на ноге усташе,

„На оружје Србе подигоше, „Сложну; кадо, војску покупише, „Сви на Љубић брдо отидоше, „Према паши табор учинише, „Пред: њима је војвода Јоване, „Мио братац славна кнез- Милоша, » Он лијепу војску огледаше,

„ А побоље страже намјешташе, „Но Милоша дома не бијаше, „Већ отипго Сави валовитој, „Да набавља рану и џебану

„И оружје, што у Срба нема,“ »Но и то је мало постајало: „Једно јутро јунак уранио, „Уранио војвода Јоване,

„По Љубићу шанце огледати

» И побоље страже намештити, „али стаде јека из пријека,

125

130

135

145

150