Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~а

Он покупи петнаест хиљада, Па истури војску у Врачара. Њега гледа Сулеман везпре Баш са куле,-ђе му сати стоје, Мало му се учинило војске, Џа дозива сина Амет-агу: „Амет-ага, да мој мио сине! „Куш јаију царева пјешака

БИ атлију пашине кавазе,

Па ти иди паши у индата;

„Маого ћете робље придобити.“ Амет-ага оца послушао,

Сву је војску био покупио,

И он оде с пашом у нахију,

И падоше на прве конаке

По Врбици и по Трешњевици. С миром Турци иду уз нахију: Ником“ се' Ником с-не да зулум учинити. Кад дођоше у Таково Турци, Ту је пашу књига сусретнула Од онога бега Асан-Гоља:“

» ћаја-палпо, сунце огријано ! »Пушти, пашо, у нахију војску, „Похарајте, огњем попалите; „На мене су власи насилили,

» И воду су мене узаптили,

„Ево данас три неђеље дана.“ Каде паши така књига дође, Пушћа паша своју млогу војску,

=) Из Чачка.

не да у село евратитт,

т0