Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

' 258

990

гине

Похараше, огњем попалише

До Мораве и око Мораве, Млого пусто робље придобише; И ту Турци на конак падоше У малено село Коњевиће, Заноћише а не освануше,

До у Чачку освануше Турци, Туна Турци логор учинише.

А кад виђе господар Јоване, Он истури војску на Љубића, На Љубићу шанце начинише —

Враг нанесе пашу Ћаја-пашу На јунака Книћанина Васа. Кад је Васо пашу угледао,

Он је својој пушци бесједио: „Пушко моја, не остала, пуста ! уПемој мене данас преварити ! »„Досле сам те сребром окивао, » Одселе ћу жеженијем златом „Код мојега славна господара.“ Пушци рече, а оку примаче, Пуче пушка, свијетла му рука! На лоше га мјесто погодио, Ђе спучава токе на прсима, Не уквари тока на јунаку,

Но уквари срце у јунаку; Паде Турчин у воду Мораву —

100

110

120