Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
359
360
Када Турци угледаше војску, Ђе удари са четири стране, Побјегоше, робље оставише, Оставише робље и топове, Оставише хазну и џебану;
За њима се Орби натурише, Да испрате уз нахију Турке. Од Јелице до воде Бјелице, (ве осташе баше и субаше Око пута отуд п одовуд,
Све осташе један до другога, Да не жали један на другога; Од Бјелице те до: Моравице, Све осташе аге и бегови
Око пута отуд и одовуд,
Све осташе један до другога, Да не жали један на другога; Од Моравце те до у Водице, Све осташе пашини кавази Око пута отуд и одовуд,
Све осташе један до другога, Да не жали један на другога;
"Од Водице до села Кладнице,
Ту осташе хоџе п хаџије, Око пута отуд пи одовуд, Све осташе један до другога,
Да не жали један на другога; |
Док дођоше у Сјеницу Турци. У Сјеници по доњем сокаку Око оних кућа Убанића,
Туна су се састајали Турци,
125
130
135
140
145
150