Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

359

360

Када Турци угледаше војску, Ђе удари са четири стране, Побјегоше, робље оставише, Оставише робље и топове, Оставише хазну и џебану;

За њима се Орби натурише, Да испрате уз нахију Турке. Од Јелице до воде Бјелице, (ве осташе баше и субаше Око пута отуд п одовуд,

Све осташе један до другога, Да не жали један на другога; Од Бјелице те до: Моравице, Све осташе аге и бегови

Око пута отуд и одовуд,

Све осташе један до другога, Да не жали један на другога; Од Моравце те до у Водице, Све осташе пашини кавази Око пута отуд и одовуд,

Све осташе један до другога, Да не жали један на другога;

"Од Водице до села Кладнице,

Ту осташе хоџе п хаџије, Око пута отуд пи одовуд, Све осташе један до другога,

Да не жали један на другога; |

Док дођоше у Сјеницу Турци. У Сјеници по доњем сокаку Око оних кућа Убанића,

Туна су се састајали Турци,

125

130

135

140

145

150