Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

363

ПЦ

„Попадијо, снахо Анђелијо ! ; „Ево сам се Петар разболио, „Чувајући у Острогу овце,

„510 ми довед' вранца коња мога, „Е ћах сићи у Брда камена.“

Каде енаби глас и књига дође, Она цикну ка' и змија љута,

А закука кано кукавица,

Као, брате, ва мила ђевера,

Па устаде на ноге лагане,

И довати коња дебелога,

Па отиде у Острог планину,

Докле дође на мутно језеро,

Ту је Турску чету находила.

А. пред четом Гарван-барјактара, За Гарваном Севере Пипере,

За Севером десетак Тураках, _Биранијех на гласу јунаках.

Када Турци виђеше Српкињу,

Ал говори Севере Пипере: _„Плијенимо коња п Брђанку,

ЈЕ на бољи шићар удрит не ћеш.“ Ал му рече Гарван барјактаре: „Муч, Севере, с каменом ти стале ! „То је снаха Петра Бошковића, „Пред Петром сам три пута бјежао, „Да ме коњиц није уносио,

„Ја се главе не бих наносио,

„Јјере има Петар џефердара, „Бе обрне, хоће нишанити, „Бе нишани, хоће погодити, „Бе погоди, мелем пе требује.“

4()