Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

363

Кад зачула млада Анђелија, Што говори Гарван барјактаре, Да га Петар љуто уплашио, Она ћера уз планину вранца, Докле Петру на торину дође, Ту ђевера болеснога нађе; Љуто плаче Анђелија млада,

Ма јој рече Петре Бошковићу: » А не плачи, снахо Анђелија, »Но ми привед' вранца дебелога, » И ћах јездит у Брда камена; » И принеси лака џефердара, »Јјер се шњиме раздвојити не ћу, »Док раздвоји кука и мотика.“ Хитро га је послушала млада, Приведе му коња дебелога,

И приноси лака џефердара, Отидоше низ Острог планину, Док дођоше у Брда камена,

На гранично мјесте Црногорско. Како дође на своје дворове, Паде јунак трудан на. постељу, Ту ми лежи три бијела дана, Кад четврти на објутро било, Пуче пушка у Острог планину, Ал дијете кликује Вукале Свога стрица Петра Бошковића: » А) ђе си ми, Петре, мио стриче! » ли сада али до вијека,

»Е ме робом заробише Турци, „оаробише мене и Радоја,

„И бијеле плијенише овце,“