Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
996
ша
А кад виђе Петре Бошковићу, Пуче њему срце у прсима,
Од образа пали џевердана,
А погоди Гарван-харамбату Бал под грло, ђе пуце запуча Паде Туре стрмено на главу. Кад виђеше двоје ђеце лудо, Побјегоше гором и планином Докле Петру стрицу долазише, Те им б'јеле ослободи руке. Опет Петар пали џевердана, Те погоди Севера Пипера | Посред паса, укиде га с гласа, Ни трава га не дочека жива; А прискочи Раде п Вукале, Посјекоше Север' п Гарвана,
И скидоше свијетло оруг:је: Када ђеца пушке доватитпе,
За Турцима јуриш учинише, Бошковићи сиви соколови
По планини претијечу Турке, Не пуштише ђавољега жива
2
„До самога Груде барјактара, _ Нека бјежи, кукала му мајка !
И њему је саломљена рука.
У то стаса Брцка покрајина, Ал' је Петар све посјека' Турке Су његова два храбра синовца, И поврати на торину овце.
Ал' за Фајду, драги побратиме, Е је љуто Петар оболио,
И болова за пет неђељ' дана,
110
115
190
125
!30
135