Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Јуна леловипћп БЕОГРАД

[шка Сеј Јом 6 ВЕОбКАФВ

Ко чујаше, чут се не хоћаше, 75 Али чула млада Анђелија, Па ми цвили, и невоља. јој је, А вачу је Петре Бошковићу, Па је снаси тихо говорио: „А не цвили, снахо Анђелија ! 50 „Чини ми се, умријети не ћу.“ "Ал му вели снаха Анђелија: »О ђевере, Петре Бошковићу ! „Ја не цмилим, не да' Бог, за тобом, „Ного цмилим, п невоља ми је, 85 „Пуче пушка у Острог планину, „И дијете кликује Вукале „Свога стрица Петра Бошковића 16 имену и по презимену: „» А] ђе си ми, о мој мијо стриче # 90 узАли сада, али до вијека, „» Е ме робом заробише Турци, „»„Заробише мене и Радоја, „» А бијеле плијенише овце.““ Када Петар снаху разумио, 95 Скочи јунак ка и соко сиви, И окрочи коња вранца свога, Обрну га уз Острог планину, Докле дође јунак на торину, Ал не хоће свртат на торину, 100 Ного пође Турком у претијеч, Па погледа Хапном планином, И догледа Гарвав-барјактара, Ђе ми јави пребијеле овце, ЈА уз њега Раде п Вукале, · 105 Свезанијех рука наопако;