Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

373

Ту се они мало одморише,

И џебану војсци разд јелише. Стало врјеме за неђељу данах, Када осмо јутро освануло,

Ал изиде делибаша Ибро

На Јаворје високу планину,

· И извуче од боја топове,

Пушта силну на Морачу војску А пред војском Омер-барјактара И силнога Мусу Ратована.

Кад Брђани војску угледаше, Многа бјеше сила у Тураках, Силне војске двадесет хиљадах, А Брђана хиљаду и двјеста, Па пред Турке изићи не смију, Но по гори раздјелише војску, Низ Морачу ударише Турци, Сву Морачу огњем изгорјеше До на Ратњу воду камениту

И до двора Мијата сердара,

Не да сердар изгорјети куле, Собом има тридесет момаках,

Дочека, их огњем из пушаках ;

Тад' скочише два добра јунака, Од Мораче Мина војевода,

Од ускоках Петар Кршикала,Повикаше грлом бијелијем: „Сад, Брђани, соколови сиви! „Сад је врјеме, да им ударимо.“ Тад искочи један јунак добар Из дружине из горе зелене,

По имену Бајо Кнежевићу.

185

190.

195

200

210