Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

37

944

И дозивље Омер-барјактара : „Стан, Турчине, куд си похитао #“ Па од ока пали џевердара,

_ „Те погоди Омер-барјактара,

Турчин паде, барјак му остаде, У Тураках сва јакост нестаде, Тад Брђани на Турке удрише, И живијем огњем навалише,

О једне стране Мина војевода, (С друге стране Јакша Гачанине, Који знаде све Турске крајине Јер је много одсјекао главах; (С треће стране Мркоје сердару А с четврте Вуксан војевода, С пете стране Ратко харамбаша. Кад Брђане Турци угледаше, Плећи даше, а бјежати сташе, Ал Брђани бјежати не дају, Но пламене ноже повадите,

И у Турке јуриш учинише. Боже мили чуда великога !

Ту се просу крвца од јунаках Како бурна киша из облака. Из планине гледа делибаша, Пали Ибро убојне топове,

Да препадне Брдске соколове,

Ал се они више раздражише. И на Турке боље ударише:

Кад то виђе делибаша Ибро, Плећи даде, а бјежати стаде, Ту Турцима мало Бог поможе, Јер их брзо тамна ноћца стиже.

215

220

225

230

285

245