Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

38:

952

њи“

Дурмитора здраво пријеђоше, На Горанско село доодише, Б'јелој кули попа Љешевића. Кад хајдуци кули доодише, Алком куца Јушковић Матија На авлији попа Љешевића, Али попа дома не бијаше,

Но Росанда млада попадија, Чим зачула, одмах се сјетила, Трком трчи низ бијелу кулу, Те Матији отворила врата, Руке шире, у лице се љубе, Па одоше на бијелу кулу,

За здравље се свију упиташе. У ријечи, коју бесједише,

Ето ти им попа Љешевића, Са шњима се изљубио дивно, За јуначко здравље питаше се, Па за пуну совру посадише, Сташе пити вино и ракију. Јоште рече Јушковић Матија: » О мој куме, попе Љешевићу ! , „ Ђе је тебе паша од Загорја „ Бе ли ти је Аировић-Ибро 2“ Одговара попе Љешевићу : „Ено, вели, паше од Загорја „И са шњиме Апровић-Иобра „Код бијеле цркве манастира » У Орашју, мјесту питомоме, „Код пгумна Гаговић-Аџије; „Ту је паша конак учинио,

> А сјутра ће рано одлазити,

то

80)