Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

38:

ЕН »Одлазити Гацку пространоме, „И са шњиме Апровић Ибро.“ Колика је тавна ноћца била, Не спаваше попе ни Матија, Но разговор код совре водише; Матијино све поспало друштво Око совре попа Љешевића, Ове поспало, као и поклано. Ноћца прође, и зорица дође: Тад. Матија пробудио друштво, Ту се с попом изљуби:е дивно, Па одоше у Голју планину, Опустише се у Дугу крваву. Кад им сјутра јутро освануло, Подиже се паша од Загорја, Те он иде Гацку прстраноме, С њиме иде Аировић Ибро. Док дођоше на Равно планину, Ту ми Турци коње одеједоше, ИМ мало се онп одморише, И по једну каву испекоше, Каву пише, тутун запалише, Учинише мало разговора. Још говори Апровић Ибро: »О мој куме, пашо од Загорја ! з

„и ћеш ићи Гацку пространоме, 5 А 6 Гацка ћеш у Рудине равне:

„Но кад дођеш у Рудине равне, Имам кмете села Корављице, » А до њих је село Делеуша,

»На њих ћ' доћи млоге давуџије,

„Кумим тебе Богом истинијем,

_ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у.

95

100

105

110

115

120