Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

361 „Ма га пита једно момче младо, „Кадо моја, од поља Трешњева, „Баш бијаше од Банићевића : „уда за Бога, Косовић-Дрекале ! „»Који. | оно јунак по имену г „»„Лоше пушке, а добра јунака!“ „Вели њему Косовић Дрекале: »»Да чу ли ме, дијете Никола ! » Оно ми је Бибић-зеиниле, »» Онакога на крајину нема, „»Но чу ли ме, дијете Нпкола ! „»Дано Туре близу напуштимо, » »Е су брата изгубили мога, »»бе ћу ли га данас осветити.“ „Па су Туре близу напуштили, »Ма га гађа Кнежевић Филипе, » И дивно је Туре погодио, „Десну му је ногу саломио; „Ма - да видиш Бибић-деинила ! „Бе се Турчин крајем луга вуче, „Ками мајци, да утећ' могаше ! „Но га ћера Банићу Никола, „Лоше ћера, пристиже га брзо, уЈест му русу изгубио главу,

„По стан), кадо, да ти јаде кажем:

„Тапир њему помоћи хоћаше,

„По не даде Туровићу Станко,

„Затвори га у бијелу кулу, „Докле војска прође испод града.

„Но стан), кадо, да ти јаде кажем:

„Када војска дође код сердара, „Сердар војску добро дариваше:

110

115

120

125

150

135