Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Неком гроша, а неком дуката, А Николи коња испод себе. 14 „И још, кадо, стани да ти кажем:

„Кад је сердар главу причекао,

»уПренесе је преко горе Црне,

„Док дођоше на поље Цетиње,

„Кад дођоше у Петра владике, 145 „Владика их добро дариваше,

„Ма најбоље Банића Николу;

»Даде њему лака певердара,

» Он долази пет стотину грошта,“

Кад то зачу Турска була млада, (Е

сл (25)

Оде клети и јадиковати:

»О сердару, да те Бог убије!

»Од како си ти закрајинио,

„Многе ти си мајке ојадио,

» А љубовце у род опремио, 155 » И сестрице у црно завио !

„Косовићу, не веселио се!

„Што ти. тражиш на Омутић с војском 7 „Те изгуби мога господара,

„Господара Бибић-Зеинила.“ 160 Јоште була бесједити ћаше,

Но не могла од жалости млада,

Па зависе кули низ пенџере,

тћива скочи, земљи паде мртва.

Морачани и Колашинци

(о

БОљшу пише Радовић војвода На Јаворју зеленој планини.