Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Но

Међу собом те их опколише, Па дружини ријеч проговара: „Браћо моја, ако Бога знате! „Турци нама друма претекоше, „Метеризе тврде уфатише, „Међу собом те нас опколише.« Кад погледа попе са дорина, И угледа буљумбашу Меха

Су његове до три породице, Вруће су га пјене попануле, Џа својега устави дорина,

Па он стаде мисли п размишљат,

Све је мисли на једно смислио, На дорату дизгин попуштио, Право друмом наћера дорина,

А под руком носи џефердана,

А с дората ријеч проговара:

„ Стан", Турчине, буљумбаша Мехо'! „Не ћеш мене друма затворити уБез мртвијех и без рањенијех.“ Дочека га стотина Турака, Опалише стотину пушака,

Ема попу драги Бог помага, Ниједна га пушка не погађа, Ни под њиме дебела дорина; Ту испали бистра џефердана

И четири кубурлије мале, Дофати се сабље оковане,

Па на Турке наћера дорина,

А склопи га остала крајина,

Не даше им пушке напунити, Уз планину побјегоше Турци,

[53]

260

2710

215