Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

БИ А ћера их Брђанија љута; Но да видиш попа на дорину, Како ћера Турке уз планину, Нови сабљу у десници руци! Но је попу лоша срећа била: Кад је мало понапријед било, На. љуту је гују нагазио, Љуту гују у зеленој трави, На Турчина Хусовић Јашара, Дочека га силан Јашар-ага, Дочека га из зелене траве И с његовом брешком од образа, Од образа брешком заватио, Добро га је Турчин погодио; Проломи му токе на прсима, Помијеша сребро и олово; Ема попу други Бог помага, 'Ге његово месо не пробија, Ема га је љуто забољело, Па се смете на коњу дорину, А погледа с десна на лијево, Поред себе бјеше угледао Побратима Рада Таушана, Па с дората снлом проговара: „ Удри, Раде, Богом побратиме ! ујест ме Турчин љуто обранио.“ Но да видиш Рада Таушана ! Од образа ватри џеверданом На- Турчина Хусовић-Јашара, Тешко га је умор освојио, Не погоди Хусовић-Јашара, Но крај њега момче Требалевче,

295,

305

310

915