Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ла а

Џеерданом у њих заватрио,

А сустиже стотина коњика.

А кад војска ријеч разумјела,

И многе је Турке угледала, 90 Оставише великога мала,

Побјегоше низ планину равну.

Онђе Турци мала приФатише,

И отлем га натраг повратише,

Окренуше пољу Шиљежару, 395 Угледа их Раде Таушане, |

Џа повикну Мину и Мијата:

„Браћо моја, ако Бога знате!

„Дружина је наша изгинула,

„Отели су мала: великога, 100 „Браните се огњем од Турака,

„Пуштите ми половину друга,

„Е ћу с Мехом мала дијелити.“

А кад зачу Мина и Мијате,

Те се огњем од Турака бране, - 105 Далпе Раду половину друга,

Грлом Раде Таушане виче:

„Стан', Турчине, буљумбаша Мехо!

„Не ћеш угнал мала великога

„Без мртвијех п без рањенијех.“ 410 Па потеже ножа пламенога,

И на Турке јуриш учинио, Поред њега Вуксанов Јоване,

( друге стране Бошко Секулићу, Одмакао попе Драговићу, 4) Угледа га буљумбаша Мехо,

Па с дората ријеч проговара:

„Не напријед, попе Драговићу.: