Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

6 Ин Тешко их је умор освојио, Шала није ни четири сата, Да камо ли двадест и четири, Како војска није починула Нити гладна хљеба заложила Ни уморна воде напојила,

Од жеђе им уста испуцала, А низ прси крвца оборила,

А њино је лице поцрњело

Од брзога праха и олова,

Ту друг друга познат не могаше.

Но да видиш буљумбаше Меха Су његових стотину коњика ! На то боја не окрећа главу, Но пролеће пољем Шиљежаром, Ћера Мехо мала великога, Одмакао пред дружином Мехо; А када је за Шљемена. био,

У задњи је плијен угазио,

Па пролази шарена говеда, Сва је њега војска угледала: На Меху је црвена долама,

А под њиме црвени дорине, Одоше се-разговарат шњиме: „Ћерај, попе, шарена говеда.“ Но да видиш буљумбаше Меха! Са рамена скида џефердана, Па овако ријеч проговара: „Кога хоћеш запопити, курво 2 „Данас сам ти, попе, изгубио, „Изгубио Мину и Мијата

» И сву њину осталу дружину.“

35

360

365

55) <> 380