Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

377

На Брђане јуриш учинише,

И отеше мала великога.

А што ћу ти више кажевалти: Трипута су Турци отимали,

А. Брђани трипут у Турака,

И четвртом мала им отеше,

За Шљемена плијен затурише, Метеризе тврде уфатише,

Те се огњем од Турака бране, Многу штету од Турака граде; А кад виђе буљумбаша Мехо, Е Брђани плијен оћераше,

А штету му од дружине граде, С Брђанима боја раскидоше, Низ планину Турци окренуше. Но да видиш Кречка Кнежевића ! Метериза свога оставио, Пламенога ножа извадио,

Па он Меха зове на мегдана, Јунак бјеше буљумбаша Мехо, Ђе га влашка ријеч затакнула, Окрену се к њему у сретање, Грлом виче попе Драговићу: „Не напријед, Кречко Кнежевићу ! »Е ћеш сада изгубити главу.“ За то Кречко ни хабера нема, На Турчина јуриш учинио, Пуче танка пушка од Турака, Те погоди Кречка Кнежевића По вред паса, да не дава гласа, Мртав паде у траву зелену; Радује се буљумбаша Мехо,

460)

ср сл

470

475

49)