Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

111

978 На Кречка је јуриш учинио,

И понио сабљу оковану,

Да он Кречку одсијече главу, Не даду га посјећ' Морачани, Но га огњем из пушака бране; Ту по једном пушке изметнуше,

- Метеризе тврде оставише,

А пламене ноже повадише

И на Турке јуриш учинише, Кнежевића Кречка уграбише, На готова коња натурише, Низ планину Кречка оправише, Метеризе опет уфатише,

Те се огњем од Турака бране. Опет Турци боја раскидоше, Низ планину Турци окренуше, Но да видиш Аћима Костића ! Метериза свога оставио, Пламенога ножа извадио,

Па он Меха зове на мегдана Јунак бјеше буљумбаша Мехо, Ђе га влашка ријеч достигнула, Онђе стаде њему на биљегу, Грлом виче попе Драговићу: „Не напријед, Аћиме Костићу, „Е ћеш саде изгубити главу.“ За то Аћим ни хабера нема, На Турчина јуриш учинио, Пуче танка пушка од Турака, Те Аћима пушка погодила, „Љута га је рана допанула, Баш од које пребољети не ће,

490

495

500.

505.

510