Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
а
На вранца се Турчин обазрио, А попе му очи преварио,
Пак ухита, ватри џеферданом, Планина га бјеше преварила, Те Турчина пушка потурила, Обје му је бедре саломила, Паде Змајо у траву на главу, Радују се попе Драговићу,
На Турчина јуриш учинио
И понио сабљу оковану,
Да Турчину одсијече главу, Ал га срете тридесет Турака, Опколише попа у долини, Пресипљу га огњем жестокијем, Ту хоћаше изгубити главу, Но је попу добра срећа била, Те се бјеше близу намјерио
С десне стране Мијате сердаре .
А с лијеве Раде Таушане,
Те га огњем из пушака бране, И утече попе у дружину,
Ј Барјактара Турци дофатише,
На вранчића коња натурише, Низ планину шњиме побјегоше, Турци тамо, Брђани овамо.
Кад су пољу Тушинскоме били
И у пољу плијен сустигнули,
„Доклем Турчин са Шљемена викну.
Силан Турчин буљумбаша Мехо,
'И овако Турчин проговара:
„Чујеш ли ме, попе Драговићу !
» А тако ти Бога истинога !
сл ст сл
560
от с> (о
ср“ – (225
от – от