Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

а

На вранца се Турчин обазрио, А попе му очи преварио,

Пак ухита, ватри џеферданом, Планина га бјеше преварила, Те Турчина пушка потурила, Обје му је бедре саломила, Паде Змајо у траву на главу, Радују се попе Драговићу,

На Турчина јуриш учинио

И понио сабљу оковану,

Да Турчину одсијече главу, Ал га срете тридесет Турака, Опколише попа у долини, Пресипљу га огњем жестокијем, Ту хоћаше изгубити главу, Но је попу добра срећа била, Те се бјеше близу намјерио

С десне стране Мијате сердаре .

А с лијеве Раде Таушане,

Те га огњем из пушака бране, И утече попе у дружину,

Ј Барјактара Турци дофатише,

На вранчића коња натурише, Низ планину шњиме побјегоше, Турци тамо, Брђани овамо.

Кад су пољу Тушинскоме били

И у пољу плијен сустигнули,

„Доклем Турчин са Шљемена викну.

Силан Турчин буљумбаша Мехо,

'И овако Турчин проговара:

„Чујеш ли ме, попе Драговићу !

» А тако ти Бога истинога !

сл ст сл

560

от с> (о

ср“ – (225

от – от