Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
~
ко
30 _
Тек утече рањен у дружину.
А дружина њега дочекаше,
На готова коња натурише,
Низ планину њега оправше: Метеризе опет уфатише;
Опет Турци боја раскидоте, Низ планину Турци окренуше. Но да видиш попа Драговића ! Метериза свога оставио,
Па искочи на плочу студену, Прегледује Турке низ планину, Како носе мртве и рањене,
Кад погледа на лијево,
Угледао тридесет Турака,
Који прије нијесу стизали,
Ни стизали, ни у боју били, Пред њима је Турчин одмакнуо, Сплно- Туре Змајо барјактаре, На вранчићу ка) на горској вили, Угледао попа у долами,
Турчин мњаше, да је буљумбашша, Према њему ишћера вранчића, Па одеједе уморнога вранца, Отиде се разговарат шњиме: БА за Бога, буљумбаша Мехо! „дар ти власи плијен оћераше 7“ Попе мучи, ништа не говори, На Турчина десном руком маше, К њему Змајо барјактаре пође, А за собом вранчића поведе, Не хоће се повести вранчићу, Клетан му се вранац уморио,
52(
сл [55] сл
530
285
540
(2 ИЕ сл
55 ф