Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

~

ко

30 _

Тек утече рањен у дружину.

А дружина њега дочекаше,

На готова коња натурише,

Низ планину њега оправше: Метеризе опет уфатише;

Опет Турци боја раскидоте, Низ планину Турци окренуше. Но да видиш попа Драговића ! Метериза свога оставио,

Па искочи на плочу студену, Прегледује Турке низ планину, Како носе мртве и рањене,

Кад погледа на лијево,

Угледао тридесет Турака,

Који прије нијесу стизали,

Ни стизали, ни у боју били, Пред њима је Турчин одмакнуо, Сплно- Туре Змајо барјактаре, На вранчићу ка) на горској вили, Угледао попа у долами,

Турчин мњаше, да је буљумбашша, Према њему ишћера вранчића, Па одеједе уморнога вранца, Отиде се разговарат шњиме: БА за Бога, буљумбаша Мехо! „дар ти власи плијен оћераше 7“ Попе мучи, ништа не говори, На Турчина десном руком маше, К њему Змајо барјактаре пође, А за собом вранчића поведе, Не хоће се повести вранчићу, Клетан му се вранац уморио,

52(

сл [55] сл

530

285

540

(2 ИЕ сл

55 ф