Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

415

Пн „још су многе куће похаране „И живијем огњем изгореле, » Оћерасте мала великога: „Три хиљаде и седам стотина, „Седам стотин' коња и говеда; » И све бих ви опростио, каже, „Но не могу јаде опростити, » Отесте нам тридест седленика, » У планини бојем жестокијем.“ Таде.попе пође низ планину, А запјева грлом бијелијем: „Мили Боже, на свему ти фала! » “~ добар ти шићар задобисмо, „дадобисмо, ема и платисмо: „Кнежевића Кречка изгубисмо, » Свој крајини крило обломисмо.“ Па сидоше у Тушину равну Под бијелу Церовића кулу, Кнежевића Кречка ожалише, Ожалише па га укопаше У Тушини пред бијелом црквом, Ноћас Кречка, а сјутра Аћима. Великога мала дијелише, Рањеника седам понијеше У Морачу, те их извидаше. То је било, није давно било, Скоро било, сад се спомињало, Вама пјесма, а помоћ од Бога!

630

635