Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

ДЕ

94.

Јунаштво и смрт Лопушине Вука

Бано пију до три побратима, Па Лијечно у бијелу цркву: Шрво ти је попе Милутине,

А. друго је Шундић калуђере, Треће бјеше Бућићу Малиша; Вино пију, разговарају се.

Кад се побри напојише вина, Па им винце удари у лице,

А ракија ријеч отворила,

Но бесједи Бућићу Малиша: „Свјештеници, да се послушамо: „Јесам скоро у чету ходио, „Долазио у равно Крново,

„Ју сам градске угледао овце, „Седамдесет и седам торина „Од-Крнова до малог Вучева: „Ево сада честит Петров данак,

„Петров данак и барјам хџијнски,;

„Хоће бити у граду грађани, „Да клањају и теверич дају, „Код оваца нико бити не ће

» До невјеста и до ђевојака

» И до луде ђеце без пушака; „Саде смо им згоду уватили, „Али јутрос али никадаре,

„да ми једну војску покупимо, „Да удримо на градску планину, Сви ни могу шићарит'" Брђани,

> сл