Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

У

384

Кад то чуше до два свештеника, Па Малиши напојницу дају,

И отолен ситну књигу пишу, Послаше је у равну Повију

На бијелу кулу Мркоњића

А на руке Мркоју сердару:

»О Мркоје, од Повије главо ! „Џокупи ми момке Повијане, „Повијане, с њима Стубичане, „Ове Лакиће момке нежењене, »Који могу стићи и утећи,

„А на страшно мјесто запанути, „На запету пушку ударити.

»„ А рањена друга унијети; „Хајде с војском на Сливје Никшићко, „Те ми Сливје од грађана чувај. „ Удрићемо на градску планину, „Страх је мене, а бојим се љуто, уда ме не би претекли грађани;

> Ако би ми Бог п срећа дала,

»Те би градске плијенио овце, „Добар ћу ти дио оставити

„Како моме најбољему другу, „још сувише тебе старјешинство.“ Па отоле другу књигу пишу, Послаше је у Бјелопавлића,

На бијелу кулу Николића

А на руке Ђукану сердару:

„О Ђукане од Бјелопавлића,

»Дај покупи војске неколико, »Дођи с војском на равно Лијечно » У неђељу, која дође прва.“

30

от 60