Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
У
384
Кад то чуше до два свештеника, Па Малиши напојницу дају,
И отолен ситну књигу пишу, Послаше је у равну Повију
На бијелу кулу Мркоњића
А на руке Мркоју сердару:
»О Мркоје, од Повије главо ! „Џокупи ми момке Повијане, „Повијане, с њима Стубичане, „Ове Лакиће момке нежењене, »Који могу стићи и утећи,
„А на страшно мјесто запанути, „На запету пушку ударити.
»„ А рањена друга унијети; „Хајде с војском на Сливје Никшићко, „Те ми Сливје од грађана чувај. „ Удрићемо на градску планину, „Страх је мене, а бојим се љуто, уда ме не би претекли грађани;
> Ако би ми Бог п срећа дала,
»Те би градске плијенио овце, „Добар ћу ти дио оставити
„Како моме најбољему другу, „још сувише тебе старјешинство.“ Па отоле другу књигу пишу, Послаше је у Бјелопавлића,
На бијелу кулу Николића
А на руке Ђукану сердару:
„О Ђукане од Бјелопавлића,
»Дај покупи војске неколико, »Дођи с војском на равно Лијечно » У неђељу, која дође прва.“
30
от 60