Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
49:
390
„Како су се сигурали Турци, „Не боје се све седмеро Брда.“ А. Малиша Вуку бесједио:
» О ти Вуче, женска страшивице ! „Ни си јунак, нити те родио, „его хајде опет у Требјесу, „је ту ори Турске поткутњице, „Те агама четвртину давај.“
А кад чуо Лопушина Вуче, Млада момка убила срамота, Џа упали бистра џевердара,
А завика, што му грло даје: „Когођ са мном на ударац не ће, »Проклет био на оба свијета !
» Ама ћемо, браћо, изгинути, »да се каже у пошљедно вриме.“ Па се Вуче уз“ планину вуче,
А за њиме двадесет стотина. Кад је била војска починула, Па су ситну књигу накитили На Цетиње Петровић-владици:: » О владико, сунце огријано ! „Пошљи нама Његуше трговце » И по њима талијера новце,
„Е ће купит Арбанашке овце, »дДаћемо им овце по јевтино, „Како могу продат и добити; „И држи нам четверо денија »На освиту од Петрова дана „Па ћемо ти парусију писал"
» И довести једну булу младу, „Једну младу булу из Крнова,
220
225
235
940()
250