Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

49:

390

„Како су се сигурали Турци, „Не боје се све седмеро Брда.“ А. Малиша Вуку бесједио:

» О ти Вуче, женска страшивице ! „Ни си јунак, нити те родио, „его хајде опет у Требјесу, „је ту ори Турске поткутњице, „Те агама четвртину давај.“

А кад чуо Лопушина Вуче, Млада момка убила срамота, Џа упали бистра џевердара,

А завика, што му грло даје: „Когођ са мном на ударац не ће, »Проклет био на оба свијета !

» Ама ћемо, браћо, изгинути, »да се каже у пошљедно вриме.“ Па се Вуче уз“ планину вуче,

А за њиме двадесет стотина. Кад је била војска починула, Па су ситну књигу накитили На Цетиње Петровић-владици:: » О владико, сунце огријано ! „Пошљи нама Његуше трговце » И по њима талијера новце,

„Е ће купит Арбанашке овце, »дДаћемо им овце по јевтино, „Како могу продат и добити; „И држи нам четверо денија »На освиту од Петрова дана „Па ћемо ти парусију писал"

» И довести једну булу младу, „Једну младу булу из Крнова,

220

225

235

940()

250