Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

на

„Да јој нема пара до ћесара, „Милу сестру Кајовић-Демира, „Довести је па је превјерити, „Брата твога оженити њоме.“ Па с' отоле војска покренула, Докле војска низ засеље дошла Код торине Муја Заловића,

Ту ми Вуче разређује војску, Сваком каже, ђе ће ударити, А остави до двије торине, Кајовића и Мустафагића,

Једну себе а другу Малиши. На торину Љуваревић-Салка, На њу посла хиљаду Брђана, Јер је на њу шездесет коњика, Па дозива Малишу сердара:

„ А ја и ти, Малиша сердару! „Осталу смо разредили војску,

„Садсја и ти окле доћ' не ћемо:

„Ал' ти драго удрит' на торину „Кајовића ја Мустафагића.“

А Малиша Каја одабрао,

Вук Малиши ријеч бесједио: „Хајде тамо, Малиша сердару, „Ако тебе утекоше Турци, „Ти си јутрос у јад ударио; з Ако ли ти изгибоше Турци, „Ела јави овце уз планину, „А на ме се немој обртати: „Како тебе, тако је и мене,“ Отоле се с њима раздвојише: Дође Вуче на Мустафагића,

255

260

265

270

28ф