Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

430

131

Утекоше два попова ђака, Оставише на Уса оружје,

Ма не хоће Лопушина Вуче, Но на Уса загон учинио: Него спријед Турци дочекалше, Убише се с Вуком кубурама, Ту нањ пуче три стотин кубура Још се Вуче оканити не ће, Но се вуче по зеленој трави, Док за мртво Туре приватио, Ту његову посијече главу

И скиде му свијетло оружје

„И у ћеве четрест Фишека,

Па побјене Вуче уз планину, Прислекоше од страга грађани; Најприје су седам Авди-Љуца, А за њима пет Бешировића, Омер Груда су три своја сина. А за њима сви остали Турци. Уз планину Вука пристигоше, Најпрви је Љуца на дората, Тован доро а Љуца бијесан, Уз планину Вука пристигоше: А кад виђе Лопушина Вуче, Ђе га стиже Љуца на дората Но завика Авди-Љуца Усо: „Копиљане, Лопушина Вуче! „Немој мене гађат' певердаром, „Него ходи да се сијечемо,“

А завика Лопушина Вуче: „Богм' ето ме, Авди-Љуца Усо! „Својој сам се мајци зарекао

2

2

420)

425

435

~~~ со