Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

132

897

» И свој мојој браћи п дружини,

»дДа ја бјежал" од Турчина не ћу.“

Тада Љуца ђипи са дората,

И пламене ноже повадио,

А сад да је видијети коме ! Вук на вука ни по ноћи не ће, Ама хоће јунак на јунака, Авди-Љуца на бијесна Вука, Ал' да ти се јада нагледати, Ђе се кољу два бијесна вука, Авди-Љуца и Вук Лопушина, Ножа маше један на другога. Бе је срећа, ту је пи несрећа: Бјеше Вуче б'јесан и дугачак, Бјеше Усо и узак и кратак, Оде Вуку под лијеву руку, Ману Вуче ножем пламенијем, По обрви Љуцу доватпо; Ману Љуца пламенијем ножем, Вув' ос'јече иза ножа руку, Оде рука преко мрка Вука; А кад виђе, да је погинуо, Он лијевом јуриш учинио,

Те за прси Љупу уватио, Обори га у зелену траву,

На прси му игра кољенима, Одиста га изгубит“ хоћаше, Зубима му живот извадити; Враг нанесе Кајовић-Демира, Одмах Демир кубурлију пали, Те погоди Лопушину- Вука, Посред паса, укиде га с гласа.

445

45()

455

460

465

_ 470